HR - Ljudski Resursi - Srbija

Kad korona uđe u firmu jedan zaposleni radi za dvoje

Da je takva situacija u totalu preslikana i na Srbiju, saglasni su i ovdašnji sindikalni predstavnici, koji tvrde da je u ovoj grupi radnika dosad bez posla ostalo bezmalo 200.000 ljudi. Poslodavcima je sve teže da se izbore sa okolnostima u kojima su se našli zbog krize, a najnoviji problem je i manjak radne snage, posebno u fabrikama. Razlog – sve veći broj zaraženih radnika, što posledično dovodi do još većeg problema za poslodavce, a to je ko će nadalje da obavlja posao.

Ni radnicima koji nisu na bolovanju ovih dana nije lako, jer samim tim i oni imaju više posla, a plate im ostaju nepromenjene.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), otkriva da na adresu sindikata koji predvodi ovih dana sve više pristižu žalbe radnika na tu temu.

– Problem je manjak radne snage u fabrikama zbog sve većeg zaražavanja građana, što dovodi do značajnog odsustvovanja sa posla. Poslodavci su prinuđeni da pristupaju preraspodeli radnog vremena, jer manjak radnika direktno ugrožava procese proizvodnje koja se ne može normalno organizovati. To znači da oni koji se nisu razboleli i rade automatski imaju više posla, jer su im kolege masovno na bolovanjima. Više ne rade u osmočasovnim smenama, već po 12 sati, posle čega im po zakonu sleduju dva slobodna dana. To se, nažalost, u praksi često krši, pa predah traje dan, a ne dva dana, jer nema dovoljno radne snage – otkriva Savićeva.

Dodatan problem je i primena nedavno izmenjenog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je uveo i kategoriju ograničenja kretanja građana, odnosno karantin u kućnim uslovima. Predsednica ASNS dodaje da se ta odredba zakona ne poštuje, a u prilog tome ističe sve češće žalbe radnika na poslodavce koji im, iako su bili u kontaktu sa obolelim od kovida 19, traže da rade ukoliko nemaju simptome, jer ionako kubure sa radnom snagom.

– Poslodavci tako krše zakon, a često ni sami radnici koji imaju plate manje od prosečnih ne prijavljuju da su bili u kontaktu sa zaraženima, jer ne žele da ostanu u karantinu u kućnim uslovima pošto im se na taj način odbija 35 odsto od plate. Na to gledaju kao na prinudno bolovanje – ističe Savićeva.

Da ipak postoje vlasnici preduzeća koji poštuju pravila i trude se da na različite načine zadrže radnike koji im najviše znače, to jest one koji su kvalifikovani za rad, smatra i Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.

– Iako se suočavaju sa smanjenim prihodima, preduzeća iz proizvodnog sektora neretko se trude da sačuvaju iskusne, kvalitetne i stručne radnike, jer će im posle biti teško da takve nađu na tržištu rada – ističe on, a to potvrđuje i Ranka Savić.

– Mnoštvo je primera da se poslodavci bore da sačuvaju radnike koji su obučeniji, pa je, logično, i najmanje otpuštanja među takvim profilima radnika. Danas su na udaru fleksibilni oblici rada, to jest radnici sa ugovorima na određeno vreme ili angažovani na privremenim poslovima – dodaje ona, prognozirajući da će posledice pandemije početi da se sagledavaju tek od januara 2021.

Ali, ni tada radnici iz ove grupe neće ući u ukupnu cifru onih koji su izgubili posao, jer će i dalje biti nevidljivi za ceo sistem.